Nešto kao roman

За својих 36 година живота нисам се толико разочарала у наше здравство до данас.Додуше до пре неких годину дана нисам уопште,веровала сам да су сви ти људи са разлогом у здравственим институцијама,спремни да нам помогну у сваком тренутку јер нико,верујем,не оде у дом здравља или болницу чисто да би се прошетао,већ људи имају неку муку коју сами не могу да реше.Наиме пре скоро годину дана свекрва је оперисала ногу на ортопедији и захваљујући докторки све је супер прошло.После непуних месец дана докторица на пластичној хирургији јој је такође успешно одрадила свој део посла.Све је ишло супер мада смо се стално малтретирали и супруг и ја и водили је на контроле скоро по три пута недељно јер је носила фиксатор.После захвата на пластичној хирургији још два пута смо је водили на контролу код докторке која јој је одрадила захват и заказала је још само једну контролу ради превенције јер је све скоро лепо зарасло.Тог дана супруг је био на послу а ја сам јој организовала превоз амбулантним колима до болнице јер жену нисам могла да возам у бус јер као прво не би могла да се попне а посебна прича је то што неко време није смела да има ослонац на ту ногу.Вожња је била попут вашарских аутомобилчића којима се деца сударају али преживесмо.Стижемо на пластичну хирургију и сазнајемо да докторка не ради већ је мења млади колега.Ок,чекамо...чекамо...чекамо...најзад улазимо...Свекрва ми је већ набила компресију само је фалило да експлодирам а онда наступа млади доктор...па зашто сте дошле,па докторка не ради,па опет зашто сте дошле,већ решен да нас врати кући а и да не погледа рану.Кад га тад нисам задавила никад нећу...ни дан данас не знам како сам себе смирила да му не кажем свашта,као да сам била код куће беспослена па ајде сад ћу да је водим мало до града,да је са све фиксатором и без ослонца прошетам до болнице...али...и то преживесмо.Следећа ситуација опет пластична хирургија негде крајем априла ове године и исти доктор само што сам сада ја пацијент.Јавила сам се због промена на младежу.По природи нисам паничар јер верујем истим тим лекарима да би ми доктор као из топа рекао ПА ТО ВАМ ЈЕ ТУМОР...Ја се само насмејем и одговирим да знам да се то тако каже све док се не одстрани,пошаље на патологију а тек кад стигну резултати видећемо да ли се ради о карциному...остао је забезекнут...јао за бога милога па откуд ја све то знам...заказао ми је операцију брзином муње само да што пре напустим ординацију јер много знам...па нисмо идиоти ако нисмо завршили медицину,основне ствари знамо.Наравно,резултати су били ок тако да на контролу нисам ни отишла.Ееееее права драма се одвија ових дана у нашем локалном дому здравља где су лекари,част изузецима и то ретким,полуписмени за обављање свог посла.Од своје шеснаесте године,дакле већ 20 година,имам проблем са каменчићима у жучној кеси.Кад добијем напад болови су толиког интензитета да се на моменте погубим и ништа не знам и тако нешто не бих пожелела ни највећем непријатељу.Већ 4 године нисам имала неки велики напад али тај велики се десио пре неки дан.Фрка,трка,паника,хитно у дом здравља који ми је на срећу два корака од зграде,ињекције интравенозно,инфузије,разна чуда док се то не смири.Дежурни лекар предлаже да се одраде лаб.налази и ултразвук.Ок,није проблем,срећа моја те имам доброг доктора који ће ми одмах ујутру дати све што треба.Тако је и било.Јутрос одем,човек ми да све лепо,дам крв и мокраћу на анализу и кренем пут радиологије а све то у истој згради,од врата до врата.На шалтеру радиологије сестра која нити живе жали нити мртве плаче...враћа ме није добар упут а иначе упут је приоритетни.Враћам се до свог лекара који не може да дође к себи и коментарише како на радиологији раде све неписмени људи.Враћам се и дајем јој упут,она ме гледа и каже како јој не изгледам много приоритетно...не могу да верујем јер од напада предходног дана идем погрбљено и то траје по неколико дана...није ми први пут.Самим тим што је напад био претходног дана и знам да следи ултразвук припремила сам се за преглед.А онда од приоритетног упута следи чекање од скоро два сата...шта рећи.Излази докторка и пита ме шта чекам.Ја јој објашњавам ситуацију и кажем јој да је упут приоритетан...следи шок од њеног одговора и реакције...подругљиво се осмехује и коментарише како сам могла да добијем ту врсту упута кад могу да стојим...само што се нисам онесвестила.Зар неко треба да допузи или да га донесу на носилима полумртвог да би био приоритет??? Опет сам се уздржала да јој не одговорим али кад сам већ ушла на преглед нисам више могла.Било је очигледно да јој се не ради,почела је да хистерише како смо неозбиљни,дођемо не припремљени а хоћемо преглед.Е тад сам ја наступила и објаснила јој колико година и колико пута сам обављала тај преглед и да могу да јој предајем о свему што се тиче проблема са жучи.Мало је спустила лопту али је остала при своме,те ово се види,те оно се не види,те овако,те онако,све у свему преглед је трајао једва три минута...опет шта рећи.Не знам кад је успела за три минута да ми погледа оба бубрега,жуч,јетру,панкреас,бешику и оба јајника...али нема везе,ја сам лаик она је специјалиста радиологије.Рекла ми је да изађем из ординације док напише извештај.То нисам чекала дуго а кад ми је уручила извештај нисам знала да ли да плачем или да се смејем.Њено незнање је толико очигледно да нисам могла да верујем.Све саме небулозе и једно са другим се није поклапало.Преглед обављен уредно,присуство гасова онемогућава преглед,у жучној кеси маса од 2 цм за коју нагађа да ли је муљ или камен,све у свему успешан преглед са добро одрађеном припремом и задња реченица која ме је дотукла контрола са адекватном и бољом припремом.Сутра носим извештај код свог лекара и искрено бојим се за његово здравље...

Kad je ranije neko iz moje okoline govorio "Pa eto,to je sudbina" samo bih se nasmejala i pomislila u sebi da smo svi mi sami krojaci te takozvane sudbine i da smo sami odgovorni za sve sto nam se u zivotu desava.Medjutim,danas ipak mislim da ta SUDBINA ipak postoji.Kad sad malo prelistam sta mi se sve desilo i sta mi se sve desava ipak nesto postoji..nesto sto sami ne mozemo da iskreiramo.Jelenu poznajem nekih 13-14 godina.Neko ce reci pa zar je malo a za mene koja ne pustam svakog u moj zivot narocito ne da mi bude blizak prijatelj pa mozda je i ovo malo.Upoznale smo se oktobra 2000.godine na fakultetu i od tada pa evo do dana danasnjeg nase prijateljstvo je sve jace i jace.Kad se setim samo sta smo sve zajedno prozivele...polaganje ispita,hvatanje uslova i sve te da kazem sada slatke muke oko faxa,pa uspele i neuspele ljubavi,nase "provode" koji su znali da budu pravi provodi iako smo bile npr.u parku na ljuljaske,pa i one ne tako lepe stvari-smrt moje bake,bolesti nasih najblizih,smrt njenog oca,bolest njene majke i sta li nas jos ceka...Ne mogu reci da smo se nekad posvadjale ozbiljno,to su uglavnom bile rasprave posle kojih ne govorimo minut dva a onda nastaje smeh.Jelena je uvek znala kada treba da cuti,dok me ne prodje ono najgore u meni a onda kada bi me proslo ona bi mi rekla sve sto je u tom momentu pomislila a onda...smeh.Zaista me dobro poznaje...mogu slobodno reci bolje i od majke rodjene.Kada sam pocela da se zabavljam sa mojim sadasnjim jos uvek nevencanim suprugom nije bas bila odusevljena njime.Pomislila sam da je ljubomorna ali ne u smislu zato sto ja imam nekog a ona nema nego zato sto me neko otima od nje.Naravno da je nikada nisam zapostavila ali imala sam takav osecaj.Ali nije bilo tako.Nesto nije valjalo u njemu i zato joj se nije dopao uopste.I da sam je tada poslusala mozda danas ne bi patila.Medjutim,desilo se da sam se udala i to ne na nacin na koji sam zelela.Svadbu svakako nismo planirali jer se nema para a i ja bas i nisam za to masovno jedenje i pijenje,lumperajke i sta ti ja znam ali sam se nadala da ce bar pristojno doci po mladu tj.mene.Ali...pojavio se kao da je dosao po dzak brasna,ni prsten i nista sto svi normalni ljudi rade kada idu po mladu.Pomislila sam mozda je to iznenadjenje ostavio kada odem u njegovu kucu ali...nema prstena ni nicega.Da sve to bude mnogo gore "gospodja mama" je zlo za sve pare.Ako je za celi svet nesto crno za nju je belo,ako ustanemo rano sta radimo u cik zore,ako ustanemo kasno spavamo celi dan,ako perem sudove prepere ih po mene ako sirim ves presiri ga po mene,ako usisavam ili brisem prasinu ponovo to radi po mene,ako spremam rucak nece da jede i tako ona je velika pedanterija i cistunica a smrdi pa razbija jer se kupa jednom nedeljno.A sta sam ja dobila ...pritisak i nervozu.E pa necemo tako.A sve je kulminiralo kada mi je ponudjeno da mi se kupi prsten iz jedne poznate kataloske prodaje za nekih bednih 500-600 dinara.Ostala sam zgrozena i zatecena.A sve taj vetar duva sa mamine strane ali bojim se da ce samu sebe da oduva.Nekoliko puta sam htela da ga napustim najpre sto nikako nista ne preuzima u vezi svoje majke koja radi i na njegovu stetu ali ovo sa prstenom je definitivno prelilo casu.I sta ja da kazem posle svega?Pa bila je moja Jeca u pravu...