Nešto kao roman

Kad je ranije neko iz moje okoline govorio "Pa eto,to je sudbina" samo bih se nasmejala i pomislila u sebi da smo svi mi sami krojaci te takozvane sudbine i da smo sami odgovorni za sve sto nam se u zivotu desava.Medjutim,danas ipak mislim da ta SUDBINA ipak postoji.Kad sad malo prelistam sta mi se sve desilo i sta mi se sve desava ipak nesto postoji..nesto sto sami ne mozemo da iskreiramo.Jelenu poznajem nekih 13-14 godina.Neko ce reci pa zar je malo a za mene koja ne pustam svakog u moj zivot narocito ne da mi bude blizak prijatelj pa mozda je i ovo malo.Upoznale smo se oktobra 2000.godine na fakultetu i od tada pa evo do dana danasnjeg nase prijateljstvo je sve jace i jace.Kad se setim samo sta smo sve zajedno prozivele...polaganje ispita,hvatanje uslova i sve te da kazem sada slatke muke oko faxa,pa uspele i neuspele ljubavi,nase "provode" koji su znali da budu pravi provodi iako smo bile npr.u parku na ljuljaske,pa i one ne tako lepe stvari-smrt moje bake,bolesti nasih najblizih,smrt njenog oca,bolest njene majke i sta li nas jos ceka...Ne mogu reci da smo se nekad posvadjale ozbiljno,to su uglavnom bile rasprave posle kojih ne govorimo minut dva a onda nastaje smeh.Jelena je uvek znala kada treba da cuti,dok me ne prodje ono najgore u meni a onda kada bi me proslo ona bi mi rekla sve sto je u tom momentu pomislila a onda...smeh.Zaista me dobro poznaje...mogu slobodno reci bolje i od majke rodjene.Kada sam pocela da se zabavljam sa mojim sadasnjim jos uvek nevencanim suprugom nije bas bila odusevljena njime.Pomislila sam da je ljubomorna ali ne u smislu zato sto ja imam nekog a ona nema nego zato sto me neko otima od nje.Naravno da je nikada nisam zapostavila ali imala sam takav osecaj.Ali nije bilo tako.Nesto nije valjalo u njemu i zato joj se nije dopao uopste.I da sam je tada poslusala mozda danas ne bi patila.Medjutim,desilo se da sam se udala i to ne na nacin na koji sam zelela.Svadbu svakako nismo planirali jer se nema para a i ja bas i nisam za to masovno jedenje i pijenje,lumperajke i sta ti ja znam ali sam se nadala da ce bar pristojno doci po mladu tj.mene.Ali...pojavio se kao da je dosao po dzak brasna,ni prsten i nista sto svi normalni ljudi rade kada idu po mladu.Pomislila sam mozda je to iznenadjenje ostavio kada odem u njegovu kucu ali...nema prstena ni nicega.Da sve to bude mnogo gore "gospodja mama" je zlo za sve pare.Ako je za celi svet nesto crno za nju je belo,ako ustanemo rano sta radimo u cik zore,ako ustanemo kasno spavamo celi dan,ako perem sudove prepere ih po mene ako sirim ves presiri ga po mene,ako usisavam ili brisem prasinu ponovo to radi po mene,ako spremam rucak nece da jede i tako ona je velika pedanterija i cistunica a smrdi pa razbija jer se kupa jednom nedeljno.A sta sam ja dobila ...pritisak i nervozu.E pa necemo tako.A sve je kulminiralo kada mi je ponudjeno da mi se kupi prsten iz jedne poznate kataloske prodaje za nekih bednih 500-600 dinara.Ostala sam zgrozena i zatecena.A sve taj vetar duva sa mamine strane ali bojim se da ce samu sebe da oduva.Nekoliko puta sam htela da ga napustim najpre sto nikako nista ne preuzima u vezi svoje majke koja radi i na njegovu stetu ali ovo sa prstenom je definitivno prelilo casu.I sta ja da kazem posle svega?Pa bila je moja Jeca u pravu...